Mnoge škole su transformisale proces učenja i otkrivanja, koji je prirodan, u stresno i često neprijatno iskustvo. Pa sve više istraživanja o motivisanosti dece u školi dobija rezultate koji pokazuju da što su deca starija motivisanost je sve manja. Izgleda kao da gledamo na škole iz perspektive biznisa. Uvek aktuelne teme su visoki standardi, takmičenje,i smatramo da su deca odgovorna. A zaboravljamo da su škole zapravo tu da podstiču i neguju dečiji razvoj a ne da dajuproizvod.

Cilj Montesori pedagogije je da pripremi decu za život, a ne samo za upis na fakultet. Širom sveta naše škole rade na tome da motivišu,oslobode, i ohrabre mlade ljude da postanu ljudi puni samopuzdanja koji misle svojom glavom, kreativno rešavaju probleme, koji poseduju emotivnu i duhovnu ravnotežu, razvijene interpersonalne veštine, saosećanje i moralnu hrabrost.

Ovakav pristup u radu sa decom, u situaciji kada treba da se upoznaju sa novim jezikom omogućava deci da na prirodan način jezik i usvoje bez prepreka, bez takmičenja,već spontano onako kako usvajaju imaternji jezik.

Stoga metoda Montesori ne insistira isključivo na učenju i samo učenju, zasipanju deteta činjenicama, iako je krajnji rezultat rada sa decom gotovo uvek sticanje dovoljno elementrnih znanja koja služe kao dobra osnova za kasnije obrazovanje.

Postoji puno uspešnih ljudi u svetu koji su se obrazovali u Montesori školama. Treba pomenuti nobelovca Gabriela Garciu Marqueza ,a medju njima su i osnivači Googla, Larry Page i Sergy Brin, bez kojih danas virtuelni svet interneta ne bi bio isti. Evo šta su oni rekli:

¨Obojica smo išli u Montesori školu i mislim da je takav pristup u obrazovanju, bez praćenja normi i strogih pravila, motivisanost na rad, upoznavanje sa svetom,učenje i rad na malo drugačiji način, doprineo našem uspehu¨