Marija Montesori (1870-1952)
1896 je izuzetna žena po imenu Marija Montesori uspela da prevaziđe sve prepreke društva u kom je živela i postala prva žena lekar u istoriji Italije. Inspiraciju za svoj rad pronašla je kod Fridriha Frobela , Eduarda Segina i Žaka Itarda. Kao naučnik, ona je prvo posmatrala decu da bi otkrila kako bi mogla da im pomogne. Dr Montesori donela pronicljiva zapažanja o ljudskom razvoju u ranim godinama života:
• Istinito čudo ljudskog razvoja je da u celom svetu, u svakoj zemlji i kulturi deca uče da hodaju, govore, misle i dolaze do istih razvojnih prekretnica u približno istom periodu tokom svojih prvih šest godina života.
• Do otprilike šeste godine, bez formalnog obrazovanja, deca širom sveta stvaraju ljude pogodne za život u vremenu, mestu i kulturi u kojoj su rođeni.
• Deca u prvim godinama života imaju " upijajuće umove " koji upiju informacije veoma brzo. Do oko šeste godine, deca misle na suštinski drugačiji način nego starija deca i odrasli. Sve što iskuse kroz telo i čula je usko vezano za njihov moždani razvoj.
• Rane godine su vreme ubrzanog razvoja, tokom kojih se stvaraju moždane strukture koje čine osnovu za sve kasnije učenje. Dete je u kao tečnost i kao takvo veoma prilagodljivo stanju rasta i razvoja.
• Mala deca " osvajaju svet svojim rukama". Deca prvo upoznaju svet kroz svoja čula i neprestano kretanje. Pokreti dece su svrsishodni i usmereni .
• Mala deca imaju prirodnu želju za nezavisnošću. Oni žele da rade stvari za sebe. " Pomozi mi da to uradim sam " je klasičan izjava koju je Dr Montesori čula od deteta. .
• Šta odrasli zovu igra je zapravo važno posao malog deteta koje stvara funkcionalnu, nezavisna osobu. U naizgled nasumičnim aktivnostima mala deca su zapravo pažljivo usmerena na pokušaj da steknu znanja i veštine potrebne za stvaranje osobe koje će živeti u vremenu, mestu i kulturi u kojoj su rođeni.
• Obrazovanje treba da pomogne proces prirodnog razvoja deteta, umesto da pokušava da ga kontroliše i preusmerava. Dr Montesori je nazvala svoj pristup " Pomoć za život ".
• Mala deca treba da steknu realna iskustva upoznavajući se sa realnim predmetima i senzornim stimulusima koje zove ' konkretno ' iskustvo - pre nego što se razviju sposobnost da mentalno zamisle, stvaraju, i manipulišu ideje, koje zove " apstraktna misao ". Usvajanje znanja u najranijem uzrastu mora biti usmereno na realne stvari, na ruke i senzorna iskustva i kretanje mišića.
• Kada su upoznata sa određenim predmetima i iskustvima , deca ispoljavaju moć koncentracije koja se obično ne dovodi u vezu sa decom mlađom od šest godina. Deca imaju veliku moć koncentracije kada imaju jaku želju da nečemu prisustvuju ili učestvuju. Dr Montesori je provela dosta vremena u istraživanju i eksperimentisanju da pronađe predmete i aktivnosti koji drže deci pažnju. Otkrila je da je usmeravanje dečije pažnje ključ za pomoć u njihovom njihov razvoj .
• Pripremljena sredina se nalazi u srcu pristupa koji je dr. MOntesori razvila. Prostor koji je opremljen za učenje sa specijalno dizajniranim materijalima i iskustavima može u velikoj meri da poboljša prirodni razvoj deteta .Zahvaljujući dobroj pipremljenoj sredini i ako imaju pristup ovakvom okruženju mala deca mogu da se nauče kontroli pokreta mišica, koordinaciji pookreta, u poznaju se sa osnovnim pojmovima iz nauke, matematike , rano da nauče čitanje i pisanje.